име: Милутин – Ленче
презиме: Митић
име оца: П.
место: Алексинац
општина: Алексинац
година рођења: 1882.
година смрти: 1916.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Пешадиски потпуковник
Рођен је 16. марта 1882. године у Алексинцу срез Моравски, окуг Нишки. Основну школу и 6 разреда гимназије свршио у Нишу. По свршеном 6 разреду ступио у Војну академију.
По свршеној Војној академији унапређен у чин пешадијског потпоручника и одређен за водника у II пешадијски пук у Нишу, по том био водник у XII и као поручник у XVI пеш. пуку и као капетан II кл. командир чете у XVI пешад. пуку.
У рату Српско-турском 1912. године био је командир чете у XVI пешад. пуку Моравске дивизије I позива. Учествовао је у бици на Куманову, боју на Бабуни и Бакарном Гумну и у бици Битољској.
У Српско-бугарском 1913. год. командир чете у XVI пешад. пуку исте дивизије – учествовао у бици на Брегалници.
У Великом рату 1914-1918 год. као мајор био је командант батаљона у XIII пешад. пуку Тимочке дивизије I позива. Учествовао у бици Колубарској и у борби код Београда.
1916. године као елитни пешадијски официр одређен за команданта батаљона I Српске добровољачке дивизије у Добруџи.
У боју ове дивизије код Кoкарџе у Добруџи 6. септембра 1916. године при јуришу храбро је пао на пољу части.
Сахрањен је код цркве у Меџидији 1926 год. његови посмртни остаци пренети су у заједничку костурницу.
Није био ожењен.
За заслуге стечене за отаџбину одликован је: Карађорђевом звездом IV реда са мачевима, Златном медаљом за храброст, Медаљом Краља Петра I, Медаљом за војничке врлине и ратним споменицима. Страним: Бугарским орденом за војничке заслуге код Једрена и Грчким орденом за војниче заслуге.
Милутин – „Ленче“ био је официр веселе природе и племенитог срца. Због ових особина и херојства омиљен код својих војника и другова.
(Споменица XXXII класе)
