име: Милутин
презиме: Недић
име оца: Ђ.
место: Сопот
општина: Сопот
година рођења: 1882.
година смрти: 1945.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988, википедија
Милутин Ђ. Недић је био дивизијски ђенерал и обављао је највише функције у војсци.
Његов син Настас наводи да је Милутин 1942. године враћен из ратног заробљеншмтва као тешко болестан и да је умро 23. јула 1945. године. Да ли је Милутин подржавао свога брата Милана, није ништа речено.
Милутин је одликован Карађорђевом звездом са мачевима четвртог реда.
Подаци са википедије:
Милутин Ђ. Недић (Сопот, 26. октобар 1882. – Салцбург, 1945.) је био армијски генерал војске Краљевине Југославије.
Завршио је шест разреда гимназије у Београду, Војну академију, као први у рангу, Вишу школу Војне академије и припрему за генералштабну струку.
Био је командир вода, батерије и ађутант артиљеријског пука. У балканским ратовима обављао је више дужности, међу којима се истичу: рад у Саобраћајном одељењу Врховне команде (на служби за радове на концентрацији војске), заступник шефа Железничког одсека и заступник шефа Обавештајног одсека. у Оперативном одељењу Врховне команде.
У Првом светском рату био је на служби за извршавање концентрације војске у Саобраћајном одељењу Врховне команде, помоћник и заступник начелника Штаба Команде Одбране Београда, помоћник начелника Штаба Тимочке дивизије првог позива, начелник Штаба Комбинованог одреда, шеф Ђенералштабног одсека Општевојног одељења Министарства војног (1915-1916), командант пешадијског батаљона, помоћник начелника Штаба Друге армије, начелник Штаба Дринске дивизије, те члан Војне мисије у Љубљани (до 1919).
После рата, између осталог, био је начелник штаба дивизијске области, војни изасланик у Бугарској, Француској и Италији, командант пешадијског пука, начелник Штаба Четврте армијске области, начелник Наставног одељења Главног генералштаба, помоћник команданта и командант Ваздухопловства, вршилац дужности и начелник Главног генералштаба, командант армије и министар војске и морнарице.
У Априлском рату (1941) је био командант Друге групе армија. Заробљен у Београду 10. априла и послат у немачко заробљеништво. Од маја 1941. до фебруара 1942. налазио се у логору Оснабрик, а од фебруара до августа 1942. у логору Олфаг IVа близу Нирнберга. Немци су га на инсистирање његовог брата Милана Недића вратили у земљу у септембру 1942, али је генерал Милутин Недић одбио било какво ангажовање у политичком и јавном животу Србије.
Према наводима Војнообавештајне агенције након заузимања Београда, у октобру 1944. године пребегао је у Аустрију где је 1945. године извршио самоубиство.
Одликован је:
– Орденом Карађорђеве звезде са мачевима III и IV реда
– Орденом Француске Легије части
– Орденом Британског сребрног лава
– Орденом Светог Саве III и IV реда
– Орденом Белог орла са мачевима III и IV реда
– Орденом Свете Ане III реда
– Орденом Албанске Споменице
– Орденом Златне медаље „Милош Обилић“
