име: Раде
презиме: Николић – Раденовић
име оца: Лабуд
место: Краљево, рођен у Метеху у Црној Гори
општина: Краљево
година рођења: 1886.
година смрти: 1969.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Раде Л. Николић – Раденовић, рођен је 1886. године, у селу Метеху, општина Плав, Црна Гора од оца Лабуда и мајке Јеле Раденовић.
Војни рок је служио у Нишу 1907. године, као митраљезац. Учествовао је у бици код Куманова, Бакарног гумна и Црне реке, а 1913. године учествовао у брегалничкој бици с Бугарима. Одликован је Златним крстом Петра I и унапређен у чин каплара.
Учествује у церској и колубарској бици. Одликован је Орденом Карађорђеве звезде са мачевима и унапређен је у чин поднаредника. У церској бици је рањен и као рањеник је одступао са јединицом преко Албаније. На Крфу је био лечен, а онда учествује у пробоју Солунског фронта.
За посебне заслуге у пробоју Солунског фронта одликован је Златном медаљом Обилић и унапређен у пешадијског наредника.
После домобилизације преселио се у село Дробеш, код Гњилана и бавио се замљорадњом, а 1968. године се преселио у насеље Ковачи. Умро је 19. марта 1969. године у краљевачком насељу Ковачи.
На југу Србије, нарочито у бившем Топличком округу, у срезовима топличком, косаничком и јабланичком, где је насељен велики број Црногораца и Херцеговаца, људе више познају по презимену на такозвана мања братства. Познате витезове из Сијаринске Бање браћу Николиће Рада и Благоја, мало ко зна као Николиће, а, ако кажете Раденовић, одмах ће сви Јабланичани започети причу о Радету и Благоју.
