име: Милутин
презиме: Остојић
име оца: Ђорђе
место: Пожаревац
општина: Пожаревац
година рођења: 1881.
година смрти: 1915.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Пешадијски мајор
Рођен 27. фебруара 1881. год. у Пожаревцу од оца Ђорђа и мајке Настасије.
Свршио је основну школу и 7 разреда гимназије у Пожаревцу и Нижу школу Војне академије у Београду.
По свршетку Војне академије и унапређењу у чин пешадијског потпоручника одређен је за водника XI пешадијског пука а затим командира чете и ађутанта VIII пешадијског пука.
У Српско-турском рату 1912. и Српско-бугарском рату 1913. год. био је ађутант пука учествовао је у свим биткама које је пук имао.
У Европском рату био је командант батаљона XIII пешад. пуку I позива нар. вој. Учествовао је у борбама на Чеврнтији, Варовници и при повлачењу Аустријанаца 1914. године. При одбрани Београда 3. октобра 1915. са својим батаљоном имао је по сваку цену да задржава Немце у подножју Авале. Батаљон му је поседао северну ивицу шуме у подножју Авале, а он је био код мостића на друму за Авалу, тамо где данас блистају дивне виле богатих Београђана. Немци су сконцентрисали ураганску артилеријску ватру, да би га из центра одбране потисли. Батаљон који је био лево од њега попустио је и повукао се кроз ондашњу Пиносавску шуму. И трупе десно од њега попустиле су и повлачиле се ивицом села Белог потока на Глеђевац. Али, Милутин се са својим батаљоном чврсто држао. Сада су Немци свом снагом навалили на центар и обасули га пакленом ватром. Нешто после подне једно непријатељско зрно прекратило је живот команданта Милутина, који је чврсто држао свој батаљон. Његови храбри војници нису стигли да тело свога команданта изнесу, јер су Немци већ били на месту погибије гонећи његове преполовљене чете кроз шуму ка врху Авале.
Дивно цвеће данашњих прекрасних авалских вила ниче их земље обилно натопљене крвљу храбрих Српских бораца, а свежи мирис одаје праведне душе храбрих витезова који бранише праг напаћене Србије. У том цвећу вије се и дух храброг мајора Милутина, а Споменик Незнаном јунаку на врху Авале подсећаће на многе знане и незнане јунаке, који падоше од Београда до Авале, а међу њима и мајора Милутина.
Мајор Остојић је био рођен за официра. Истицао се међу својим друговима карактером, храброшћу, неустрашивошћу и патриотизмом.
Ожењен је био Милицом Гимзовић са којом има једно дете: Радмилу.
Одликован је био Карађорђевом звездом са мачевима IV реда; Златном медаљом за храброст; Златном медаљом за ревносну службу; Споменицом Краља Петра I; Споменицом за Српско-туски рат 1912. год. и Споменицом за Српско-бугарски рат 1913. године.
(Споменица XXXII класе)
