име: Јосиф
презиме: Протић
име оца: Гаврило
место: Ваљево
општина: Ваљево
година рођења: 1884.
година смрти: 1962.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Протић Г. Јосиф, официр – активни коњички потпуковник (Ваљево, 1884 – Београд, 1962).
Отац Гаврило, срески начелник и најстарији син проте Јевте Поповића Кувеље, вође Бабинске разуре, а мајка Јелена (рођ. Текић из Ваљева).
Одрастао је у Ваљеву, Београду и другим местима где је службо- вао његов отац. Уписао је Коњичку подофицирску школу и произведен у чин коњичког поднаредника. Још 1903 године одлази у комите да се бори против турске власти на југу Србије и Македоније, где је био познат под псеудонимом Смаил ага и близак сарадник војводе Вука.
У балканским ратовима као поручник био је пратилац више познатих личности, међу којима и принца Ђорђа Карађорђевића.Током јесе- ни 1914. био је обавештајни официр на Дрини, где је имао задатак да хвата живе језике из противничког табора. Једне ноћи његова патрола срела се са аустругарском патролом па је дошло до жестоког обрачуна. Том приликом са своја два пратиоца успео је да зароби и на своју територију пребаци противничку патролу. Међу заробљенима био је Еберхард фон Клајцен, поручник аустроугарске војске који је потом размењен за једног заробљеног српског војника.
Учествовао је и у више других борби током Првог светског рата и показао запажену храброст. На Солунском фронту био је апсанџија Драгутину Димитријевићу Апису и друговима. За ратне заслуге добио је више одликовања међу којима и Орден Карађорђеве звезде са мачевима IV степена, о чему је објављен указ ФАО 135.893. Почетком 1986. године пронађене су забележене његове успомене са Солунског фронта 1917. године.
Активна војна служба престала му је 1939. године у чину потпуковника и на положају команданата гардијског пука у Земуну. Средином априла 1941. године заробљен је упућен у немачки логор Нирнберг. После рата остао је у емиграцији и настањен у Белгији, као носилац белгијског Ордена витеза краља Лепарда. Током 1952. године пронашао га је зет Радивоје Марковић, чувени спортски репортер, који је био ожењен његовом кћерком Анђелијом (на слици) и наговорио да се врати у земљу.
