А грех је што и он напусти мајку: то ми је трећи син на фронту, ко зна где су… И муж је на фронту још од првог дана рата…

А и ми, кад угледасмо ово страшило од шлепа не усудисмо се ни метка да испалимо. Ваша артиљерија туче у главу и у леђа. Сад је за нас рат готов.

Више се са земље нико није дигао. Борба је била одлучена: мађарски пук је покошен. Губици непријатеља били су страховити: 314 мртвих, док је рањених око Аде било знатно више.

Топовски хици непријатеља враћали су помисао на стварност, јер су готово сви становници у ентузијазму помишљали да је све свршено и да су заувек ослобођени.

Доктор Рајс описује први сусрет са генералом Михаилом Живковићем, коме је поверена одбрана Београда и кога су назвали „гвоздени генерал”.

Рекла им је да она за њих није Софија, већ њихов друг, саборац Софроније. Хтела је, упркос лепоти и младости, да буде – мушко.

Још под заштитом мрака, Аустријанци су покушали да се са неколико шлепова пуних војника приближе пристаништу, али су били одбијени ватром и бомбама комита, финанса и жандарма.