име: Драгољуб
презиме: Милутиновић
име оца: Теодор
место: Бранчић
општина: Љиг
година рођења: 1876.
година смрти: 1959.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Милутиновић Т. Драгољуб, земљорадник и резервни наредник (Бранчић, Љиг, 5. VI 1876 – Бранчић, 19. I 1959).
Отац Теодор и мајка Јованка, земљорадници. Без мајке је остао мали, па га је подизала маћеха Милица.
Основну школу учио је у суседним Моравцима код учитеља Бацковића, кога су убили хајдуци. Редовни војни рок одслужио је 1897. године у II чети II батаљона IV гардијског пука у Крагујевцу. Био је вредан, спретан и одговоран војник па је унапређен у чин пешадијског каплара у резерви.
Као резервни наредник III чете I допунског батаљона X (Таковског) пука Шумадијске бригаде учествовао је у оба балканска рата. Наставио је борбено ангажовање и у I светском рату. Прешао је преко Албаније и учествовао у више борби и других акција. На том путу страшно је ослабио али га је помогао Ром Милан, ковач из Бољковаца код Горњег Милановца, са којим се потом побратимио. Био је и на лечењу у Бизерти.
У октобру 1916. године, као водник – наредник у II чети II батаљона VIII пешадијског пука Дунавске дивизије, са својим водом заузео је једну коту на Солунском фронту, заробио неколико бугарских војника и запленио већу количну бомби. За тај подвиг одликован је Сребрним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима. Два пута је теже рањаван. Први пут у руку на положају Горничево, августа 1916. године. Други пут теже у главу приликом освајања поменуте коте. Ипак, успео је да избегне заробљавање.
Поседовао је 15 хектара земље и убрајао се међу имућније људе у околини. Он и његови укућани успешно су се бавили баштованством па су имали пиљарску радњу у Љигу. Имао је добро држање и велики углед у свом и околним селима. Доста је читао и политички припадао Демократској странци. Био промућуран, отресит и хуман човек. Имао је узречицу Е брате мој! и као такав више пута биран је за сеоског кмета. Током II светског рата није припадао ни једној војној ни политичкој формацији.
У браку са Драгињом Радојевић из Бранчића имао је синове Ранисава, Милорада и Миладина и кћи Јелену, удату у Бабовиће у Врачевић код Лајковца.
Поред Ордена Карађорђеве звезде имао је још неколико одликовања и других признања (Орден белог орла, Медаљу краља Петра I, Медаљу за храброст, Албанску споменицу итд). Сахрањен је у сеоском гробљу без било каквих почасти.
