име: Петар
презиме: Радивојевић
име оца: Филип
место: Кушиљево
општина: Свилајнац
година рођења: 1877.
година смрти: 1961.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Радивојевић А. Петар, официр – бригадни генерал (Кушиљево, Свилајнац, 4. X 1877 – Београд, 21.Х 1961).
Отац Антоније, свештеник и мајка Митра, домаћица.
По свршеној матури у Пироту са XXX класом ступио у ВА. У први официрски чин произведен 13. окто- бра 1899. године. Мајор постао 19. априла 1913, пуковник 14. октобра 1920, а бригадни генерал 1. децембра 1925. године.
Почео је радити као водник у VI и XVII пешадијском пуку, а наставио као в. д. командира чете у IV пешадијском пуку. Од маја 1906. до балканских рато- ва службовао у Ваљеву као командир чете и командир Митраљеског одељења у XVII пешадијском пуку. Са том јединицом отишао је у балканске ратове. Од августа 1913. до марта 1916. године, са тромесечном паузом када је био у Битољском пуку био командант батаљона XVII пешадијског пука.
У Првом балканском рату борио се на Куманову, Бабуни, Прилепу (Алиначким положајима), Битољу, Сан Ђованском пристаништу и опсади Скадра. За време II балканског рата ратовао је на Брегалници и Говедарнику.
На почетку Првог светског рата борио се код Шапца, на Церу, Дрини, Колубари и више других места. Повлачио се преко Косова, Црне Горе и Албаније.
Са Солунског фронта са групом одабраних официра послат је у Русију ради формирања добровољачких јединица. У Одеси маја 1916. године примио је команду над II добровољачким пуком I српске добро- вољачке дивизије који је предводио у бојевима на Добруџи и Кокораџи. Потом се са корпусом вратио на Солунски фронт, где је од јануара до маја 1918. године био командант II (Југословенског) пука. Теже је рањаван три пута.
Након ослобођења био је заступник начелника интендантуре Дринске дивизијске области у Ваљеву, командант I (Југословенског) пука, командант пешадијског пука Краљеве гарде, командант Моравске пешадијске бригаде, командант Дунавске пешадијске бригаде, помоћ- ник команданта града Београда и в. д. начелника Економског одељења МВМ. Пензионисан је 15. септембра 1938. године.
За заслуге у миру и рату добио је 16 домаћих одликовања и других признања, међу којима су и три ордена Карађорђеве звезде, од којих је један са мачевима IV реда и по један без мачева IV и III реда. Имао је и осам страних одликовања међу којима су и одличја: Русије, Француске, Енглеске, Чехословачке и Румуније.
Од 27. априла 1908. године био је у браку са Зорком, кћерком Луке Андрића, трговца из Ваљева. Имали су синове Радмила и Славка.
