име: Коста
презиме: Суботић
име оца: Гаја
место: Растина, рођен у селу Врба (Гацко)
општина: Сомбор
година рођења: 1884.
година смрти: 1955.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Витез-добровољац
Суботић (Гаја) Коста, рођен је 1884. године у селу Врба у Гацком срезу. Умро је 2. јуна 1955. године у Растини код Сомбора.
Ово подручје је припадало Аустроугарској монархији, па је Коста као најстарији од четворице синова Гаја и Стоје Суботић био регрутован у аустроугарску војску, а потом се као њихов војник нашао на руском фронту. Као храбар и одважан Србин није подносио ни аустроугарски режим нити униформу, па је чим му се указала прилика побегао у Русију и пријавио се као српски добровољац. Распоређен је у трећу чету трећег батаљона Другог пешадијског пука Прве српске добровољачке дивизије у Добруџи и унапређен у чин наредника. У чувеној бици на Добруџи, Коста је, патролирајући с још два војника, успео да ухвати непријатељску претходницу. Заробили су и разоружали целу непријатељску чету која се пробила у позадину с намером да опколи њихов пешадиски пук. За овај подвиг Коста је одликован златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима.
Док се Коста налазио у Првој српској добровољачкој дивизији у Добруџи, отац, мајка и најмлађи брат Новак били су у интернацији у логору Арад. Његов брат Милован је такође дошао као добровољац чак из Америке на Солунски фронт, а брат Јован преко Црне Горе прикључио се српској војсци и с њом одступао преко Албаније.
После завршеног првог светског рата Коста и Јован добијају добровољачку земљу на граници са Мађарском у Растини, општина Сомбор, где и данас живе њихови потомци. Коста је био узоран земљорадник и угледан грађанин у Растини и тадашњој општини Риђица, па је од ондашњих власти одликован Златном медаљом за грађанске заслуге.
У време окупације земље 1941. године Коста је са женом и седморо деце интерниран у Мађарску, где остаје све до ослобођења логора 1944. године. Враћајући се у опљачкану и разрушену Растину поново гради дом, као што га је градио и 1921.године.
У храброј породици Суботић, Коста није био једини јунак. Његова браћа Милован, добровољац са Солунског фронта, погинуо је као партизан 1942. године, а Новак, који је први светски рат провео као дете у Араду, ступио је у партизане већ 1941. године и две године касније погинуо на Сутјесци.
Остали су, ипак, потомци ових јунака, који су крвљу потпомогли стварање наше домовине Југославије, да верно следе њихов пут.
