Васовић Ј. Драгомир

Васовић Ј. Драгомир
Васовић Ј. Драгомир

 

 

име: Драгомир
презиме: Васовић
име оца: Јован
место: Врховине
општина: Уб
година рођења: 1871.
година смрти: 1936.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Васовић Ј. Драгомир, кафеџија и резервни пешадијски наредник (Врховине, Уб 17. X. 1871 – Уб, 21. III 1936).

Отац Јован, земљорадник, умро је 1897, а мајка Пеладија, домаћица, 1923. године.

Основну школу учио је и завршио у суседном селу Степању. Како није имао услова да настави даље школовање, после три разреда остао је на селу и почео да се бави пољопривредом.

Редован војни рок служио је у IV чети III батаљона IV пешадијског пука Стеван Немања, која је тада била стационирана у Пожеги. На одслужењу војног рока остао је од 1893. до 1895. године. По његовом завршетку враћа се у родне Врховине и наставља да обрађује имање, храни и гаји стоку, сади и подиже воћке, те машта о лепшој и срећнијој будућности.

Као резервни пешадијски наредник учествовао је у свим ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године и важио за једног од најхрабријих војника IV чете III батаљона II пешадијског пука III позива. Починио је више јуначких дела и обавио неколико запажених извиђања преко реке Саве, после којих је доносио драгоцене податке о непријатељским положајима, њиховом бројном стању и расположењу.

Учествовао је у више борби и других акација које је водила његова јединица. Посебно се истакао у борбама на положају Степојевац код Лазаревца, октобра 1914. године, после чега је одликован је Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима. О томе је објављен указ ФАО 11 123, од 15. јануара 1915. године.

На положају Космај, новембра 1914. године, теже је рањен у леву руку. Ипак, повлачио се са српском војском преко Косова и Албаније, и учествовао у борбама на Солунском фронту, увек показујући запажену храброст и сналажљивост. Захваљујући томе, добио је једно француско одликовање, Албанску споменицу и друге споменице за учешће у ратовима од 1912. до 1918. године.

По завршетку ратова, вратио се кући. Видевши да се са оно мало посне земље не може обезбедити пристојна егзистенција себи и члановима своје породице, напушта Врховине и настањује се у Убу. Прво ради као конобар код тамошњих кафеџија, а касније и сам отвара сопствену кафану (механу). Без сумње то му је помогло да лакше и боље живи, мада ни након тога није био богат човек.

У браку са Радојком Обрадовић (1884 – 1950) имао је шесторо деце, а међу њима и синове: Богољуба, Властимира, Светомира и Владана. Неки од њих били су активни учесници или сарадници народноослободилачког покрета у Тамнави. Богољуба су Немци стрељали у акцији одмазде у Гуњевцу крај Уба, 31. октобра 1941. године. Светомир – Света (1905-1985) је био члан првог Народноослободилачког одбора на Убу. И Владан је у јесен 1941. године био борац Тамнавског батаљона Ваљевског, односно Посавског НОП одреда. Почетком 1942. године је заробљен и преко Немачке интерниран у Норвешку, одакле је пребегао у Шведску, где је живео након II светског рата.

Слични чланци:

Ловрић Лујо

Ловрић Лујо

„Мајко! Немој да плачу очи твоје за очи моје кад не плачем ја. Немој да се бојиш за будућност моју кад се не бојим ја. Јер, знај, будућност је моја у будућности уједињеног народа нашег. У његовој срећи, биће и моја срећа…”

Прочитај више »
Николић Т. Стојан

Николић Т. Стојан

Тада се одједаред проломио такав пуцањ да су све околне команде – Први, Други, Пети пук, артиљерија, Тимочка дивизија послали ордонансе и питали шта је то.

Прочитај више »
Тодоровић Василије

Тодоровић Василије

Нема података које године је рођен, али према фотографији његових одличја тачно се може установити у којим ратовима је учествовао и која је одличја добио.

Прочитај више »