У рату 1912. био је командант батаљона, а од 1913. командант батаљона и командант пука.

Учествовао је у свим ратовима од 1912 – 1918. године. Произведен је за потпоручника 1908., за капетана II класе 1913., за мајора 1919.

Чедомир је одликован следећим одличјима: Карађорђевом звездом са мачевима четвртог реда, Белим орлом с мачевима петог реда два пута, Белим орлом петог реда…

У првом светском рату био је командант брдског артиљеријског пука у Моравској дивизији и командант артиљерије Шумадијске дивизије.

У рату од 1914. године био је командант батаљона, командант пука резервних крушевачких трупа, командир чете IX и VIII пука другог позива.

У ратовима од 1912. – 1915. учествовао је као питомац војне академије и био редов, каплар поднаредник, наредник и потпоручник.

Војислав је учествовао у свим ратовима од 1912 – 1918. године. Војислав је добио Карађорђевe звездe четвртог и трећег реда, Карађорђеву звезду са мачевима два пута и многе друге.

По повратку Добровољачког корпуса из Русије, тамо је остао као командант батаљона добровољаца. Приликом освајања Казана погинуо је 1918. године као командант српског одреда.

Вуковић је учествовао у свим ратовима од 1912 – 1918. године. Добио је Карађорђеву звезда са мачевима четвртог реда и Карађорђева звезда четвртог реда.

У рату од 1912 – 1918. године Благојевић је био командир батерије, Дунавске Пољске артиљерије у дивизији I позива.

Треба истаћи да је троструки витез ордена Карађорђеве звезде са мачевима, јер је четвртим редом тога ордена одликован три пута.

Белимарковић је учествовао у свим ратовима од 1912 – 1918. године..

Милутин је пензионисан и стављен у резерву 1933. године. Учествовао је у свим ратовима од 1912 – 1918. године.

У првом светском рату, био је командант XIII пешадијског пука другог позива, када је тешко рањен и истога дана од те ране умро.

Био је на следећим војним дужностима: водник, командир чете, командант батаљона, помоћник команданта пука, вршилац дужности команданта пука, командант пука, и командант војне области.

Љубивоје је један од оних ретких официра који носи споменице из шест ратова: две за време владавине Обреновића и четири за владавине Карађорђевића.

Био је председник суда за официре у Солуну и члан Интернационалне комисије за констатовање бугарских зверстава у источној Македонији.

Милан Ј. Атанацковић је двоструки витез. Два пута је одликован Карађорђевом звездом са мачевима IV реда.

У рату је учествовао као командир чете XI пешадијског пука „Карађорђе“ у Шумадијској дивизији првога позива.

По свршеној учитељској школи био је учитељ у Тетову. Бугари су га нападали због националног рада те је ступио у четничку организацију међу првима 1905. године.

Јован је учествовао у свим ратовима од 1912 – 1918, а био је водник, командир чете, на служби у штабу пука и окружне команде.