Искусног ратника који је тог критичног дана у осам сати у строју сазнао да је добио Карађорђеву звезду са мачевима, два часа касније погодио је непријатељски метак.

Из балканских ратова изашао је као поручник а из првог светског рата као капетан.

Он је прошао сва бојна поља од Младог Нагоричана 1912. до коначног ослобођења и уједињења.

За осведочену личну храброст и пожртвовање на бојном пољу одликован је Карађорђевом звездом са мачевима.

Пошто је био тешко рањен у одбрани Београда, поручник Куртије је пребачен у војну болницу у Нишу где је подлегао ранама.

Војислав Ђорђевић је био једини штампар у Врању између два рата. Један је од пионира штампарства у овом делу Србије и несебични учитељ многих генерација.

Као 18-годишњак регрутован је у аустроугарску војску, али је по цену највећих личних жртава пребегао у Русију и сврстао се као добровољац у редове Прве српске добровољачке дивизије.

При пробоју Солунског фронта учествује у свим операцијама за ослобођење замље. У тим борбама, због своје храбрости и одлучности, од обичног војника унапређен је у чин капетана I класе.

У церској бици је рањен и као рањеник је одступао са јединицом преко Албаније. На Крфу је био лечен, а онда учествује у пробоју Солунског фронта.

У окупираној Србији, пред повлачење аустроугарске војске 1918. био је иницијатор, организатор и вођа акције рушења композиције аустроугарског теретног воза који се враћао из Србије крцат опљачканом робом.

Тек што се вратио с бојишта балканских ратова, морао је поново оставити своју многобројну породицу – жену са шесторо малолетне деце.

И у првом светском рату учествује у свим биткама, од Цера, Дрине, Колубаре и свим другим одбранбеним биткама и бојевима, где су се налазили храбри Тимочани.

У првом светском рату Димитрије командује четом а било му је поверено да са својом јединицом обезбеђује транспорт главне државне благајне приликом повлачења преко Албаније.

Карађорђеву звезду са мачевима четвртог реда Никола је стекао за заслуге у 1915. години.

Године 1919. фебруара приступио је као добровољац борцима за Корушку, ондашњих Мајстрових бораца.

Један је од ретких официра који су носили Карађорђеву звезду са мачевима трећег и четвртог реда.

Увече се десно крило повукло, а 24. пук је у јутарњим часовима извршио напад и заробио једну целу немачку чету.

Био је специјалиста за хватање противничких војника и довођење такозваних „живих језика“. Имао је ратну срећу јер ниједном није рањен.

На солунском фронту је било много рововских борби, препада и напада, јуриша и контрајуриша у циљу потискивања непријатеља и заузимања одређених важних кота.

У првим борбама Божимир је показао велику сналажљивост и храброст. Нису га поколебали ни глад ни бројни непријатељи, ни болесна браћа, исцрпљена дуготрајним ратовањем.

Као добровољац, осамнаестогодишњак, ступио је у рат 1912. и ратовао све до 1918. године.