За осведочену личну храброст и пожртвовање на бојном пољу у рату противу АустроУгарске 1914-1915. одликован је Орденом Карађорђеве звезде са мачевима четвртог реда.

Са српском војском Гмизовић је прешао Албанију, борио се на солунском фронту и до коначног ослобођења.

Потиче из сиромашне сељачке породице, па је због тога отишао на рад у Америку, одакле се 1917. вратио са осталим добровољцима да би се борио за ослобођење и уједињење Јужних Словена.

Живојин је у Први балкански рат ушао као командир чете у VII пуку Дунавске дивизије другог позива а у Првом светском рату био је командант батаљона у истом пуку.

За осведочену личну храброст и пожртвовање на бојном пољу и умешност у командовању одликован је Карађорђевом звездом са мачевима четвртог реда.

Када је избио први светски рат 1914. Крсто се затекао у аустроугарској војсци, а 1915. је упућен на руски фронт и истог дана када је ступио у борбу пребегао је Русима и пријавио се за српског добровољца.

За ратне заслуге носио је бројна одличја а за заслуге на бојном пољу и испољену личну храброст 1915. године одликован Карађорђевом звездом са мачевима четвртог реда.

Поред бројних одличја на бојном пољу без икакве војне школе Пантелија је за храбро држање и вешто вођење јединица добио официрски чин.

Готово све време Александар је провео у Добровољачком одреду војводе Вука.

У првом светском рату Сретен је рањен у груди „дум-дум“ метком 1915. године на Мачковом камену.

Вељко је кажу био неустрашив ратник и често је добровољно извршавао многе тешке ратне задатке у свом XXII пешадијском пуку.

Карађорђеву звезду са мачевима стекао је у бици на Кајмакчалану 1916. године.

Љубомир је командовао XXI пешадијским пуком и предводећи тај пук на Добром пољу проглашен је витезом Карађорђеве звезде са мачевима четвртог реда.

Из Балканског рата 1912. године Михајло је изашао као наредник. У Првом светском рату борио се у Моравској дивизији првог позива. У ратовима је седам пута рањен.

Божидар је учествовао у ратовима од 1912. до 1918. године. Истакао се као пешадинац храброшћу па је добио већи број одликовања.

Данило је учествовао у свим ратовима које је Србија водила од 1912. до 1918. године. Обављао је разне дужности као резервни официр.

У ратовима је учествовао од 1912. године па све до пробоја солунског фронта и ослобођења и уједињења.

Витез Петар је погинуо 1916. године на Кајмакчалану.

Као стари војник учествовао је у оба балканска и у првом светском рату.

Лечио се у Бизерти, а потом на солунски фронт и из борбе у борбу до коначног ослобођења и уједињења наших народа.

Припадао је II коњичком пуку „Цара Душана“. У почетку рата био је наредник, а из рата је изашао са официрским чином.