
Ристић В. Милан
У нападу се посебно истакао Милан Ристић који је својом храброшћу и сналажљивошћу први јуришао и сам заробио највећи број непријатељских војника.
Почетна » Личности » Учесници ратова » Page 27

У нападу се посебно истакао Милан Ристић који је својом храброшћу и сналажљивошћу први јуришао и сам заробио највећи број непријатељских војника.

У ратовима 1912-1918. био је у Моравској бригади, 19. пешадијском пуку „Војвода Путник“ и Другом моравском прекобројном пуку.

У току свог живота бавио се стручним радом сарађујући у часопису „Ратник“ с прилозима из области ратних вештина.

Учествовао у свим ратовима 1912 до 1918. као помоћник и начелник штабова одреда, дивизија и Прве армије приликом пробоја Солунског фронта.

За време ратова као врло спреман и савестан генералштабни официр заузимао је важне положаје већином у Врховној команди.

На Чеганима се гушао са Бугарима, а на коти 1212 и с Немцима. Кроз окршаје га је пратила и срећа, јер је увек пролазио без рана.

Неустрашив официр, командир за углед, са јединственим моралом, омиљен код људи, повео је своју чету и отворио капију наше отаџбине.

У ратовима је био командир 3. ескадрона 2. коњичког пука „Цара Душана“ и првог ескадрона Првог коњичког пука „Обилића“.

У ратовима од 1912. до 1918. године био је на командним положајима, а у чин бригадног генерала унапређен је 1. децембра 1925. године.

Као члан организације “Уједињење или смрт“ уклоњен је тада са Двора и послат на Солунски фронт где је, у чину потпуковника, командовао батаљоном Срба – добровољаца.

Према казивању старијих људи из Доброг Дола Михаило Јакшић је био истакнути четовођа у топличком устанку и командовао је са 120 комита.

За осведочену личну храброст и пожртвовање на бојном пољу Вукман је одликован Карађорђевом звездом са мачевима.

У Првом светском рату тешко је рањен и изгубио је леву руку до рамена у оном чувеном боју на Грунишком вису.

Његово је име добро познато свим четницима, јер је био њихов први организатор и васпитач.

Своје ратовање Светислав је завршио на Караванкама гонећи непријатеља из домовине од Солунског фронта до Марибора и Цеља.

Илија Илић звани „Други Обилић“ спада у ред најистакнутијих српских ратника са села.

Његов рад у авијацији приликом септембарске офанзиве нарочито је крунисан одржавањем веза између наших јединица које су наступале и гониле непријатеља.

Војници су свога Марка волели и веома храбро и са пуно поуздања и сигурности лудо јуришали за њим.

Војвода Мишић је ове јунаке похвалио пред стројем пука, а Матеју одликовао Карађорђевом звездом са мачевима и унапредио га у чин поднаредника.

По објављивању рата Турцима 1912. године бори се код Куманова и у војсци остаје све време рата од 1912. до 1918. године.

За личну храброст и пожртвовање на бојном пољу Милош је одликован Карађорђевом звездом са мачевима и многим другим одличјима за храброст не само Србије, него и Русије и Румуније.