У току рата био је два пута рањаван, у пределу доњег стомака и у груди, где су му до краја живота остала два гелера.

Драгољуба Вирића је пратила срећа док је пролазио кроз разна ратна искушења.

Уз раме јунака ове јединице прошао је кроз све борбе ослободилачког рата, све до оне кобне кајмакчаланске ноћи када је морао одложити оружје и отићи на лечење.

У прво време нерадо је говорио о доживљајима из рата, да ли из скромности или није желео да се подсећа најтежих година живота.

Већ у првим налетима пада тешко раљен капетан Јован Караичић, па команду преузима водник исте јединице Мијат Весовић.

Кад је патрола стигла у близину бункера, заклонила се за једну литицу где их Бугари нису могли приметити.

У Први балкански рат пошао је као војник IV пешадијског пука првог позива и учествовао у свим борбама ове јединице до ослобођења.

Испратили су своју децу са надом да ће се ускоро вратити, да се брину о старим и подижу нејач, али их никад не дочекаше.

Наједаред сунце прогреја и пред нама се указа стравичан призор, маса наших ратника који су ишли у првом ешалону лежала је побијена и рањена на пропланку.

Побогу, Бранко, куд ћеш ти на овај брисан простор? Колики си, погодиће те и ако не буду нишанили!?

У рату је био тешко рањен, метак му је прошао кроз обе ноге изнад колена и оставио приличне последице.

Поносни јунак није желео да остави своју хаубицу, неком чудном снагом успева да је одгура на нови положај.

Радомир Мићић је учесник Балканских и Првог светског рата у којима се истакао храброшћу и дисциплином у свим борбама своје јединице, IV пешадијском пуку.

У борби на Брегалници Милан се показао као изузетно храбар и способан командант, а Двор је знао да то награди.

У свакој наредној борби био је још храбрији, као да је нестрпљиво журио да што пре види породицу и загрли сина.

У две највеће и најтеже борбе солунског ратишта, Кајмакчалану и Сивој стени, истицао се несебичним пожртвовањем и личном храброшћу.

Никад није тражио поштеду, никад није био на боловању, чак ни кад је код Лесковца контузован од експлозије бугарске гранате.

Храбро је повео своје ратнике у непријатељске ровове, отео два непријатељска митраљеза и допринео паду тог положаја.

    име: Здравко презиме: Селаковић име оца: Стеван место: Кремна општина: Ужице година рођења: 1886. година смрти: 1875. извор података: “Златибор у Великом рату“

Међу првима је јуришао на Борисов Град, секао бодљикаве жице на Сивој стени, купио рањене другове по бојишту и односио у пољску болницу.

Овај брзо заборављени јунак рођен је је 1872. године у породици сиромашних земљорадника Глигорија и Мирјане.