Резервни поднаредник, водник IV чете првог батаљона Дунавских трећепозиваца, сељак из београдске Сремчице, одликовао се у свакој прилици где је ступио у борбу, нарочито код Београда.

Ђенерал и краљев ађутант Љубомир Покорни у рату је био командант Моравског и Дунавског пољског артиљеријског пука.

Не по сили закона, већ по неодољивој жудњи великог, српског срца, долетео међу првима и свуда био први пред непријатељем.

Официрски чин, многобројна највећа одликовања, славу неувелу стекао је на бојном пољу храброшћу о којој тако дивно говоре реалације о борбама у којима је он учествовао.

Милутин Станојевић је са великим успехом водио свој батаљон све док није тешко рањен и остао без ноге.

Јован Стојановић, пешадијски капетан је за ратне подвиге стекао Крађорђеву звезду са мачевима четвртог реда.

Пешадијски капетан краљеве гарде Милутин Атанасијевић је одликован Карађорђевом звездом са мачевима четвртог реда.

Међу првима је за осведочену личну храброст и пожртвовање на бојном пољу одликован Карађорђевом звездом са мачевима четвртог реда.

Тешко је рањен на Врачем брду код Лазаревца и од задобијених рана умро у селу Барзиловици, у Шумадији, 1914. године.

О мајору Радоју Пантићу има веома мало податка. Одликован је Карађорђевом звездом са мачевима четвртог реда као капетан.

Ђура Јосифовић је био пуковник у српској војсци. Он је школовани официр и био је командант Косовске дивизијске области.

Чедомир је носилац Карађорђеве звезде са мачевима четвртог реда и низа других одличја.

Тамо када је отворена капија слободе на Кајмакчелану 1916. године, Зафир је храбро предводећи своју чету остао да чува стражу на Кајмакчaлану.

Живко Павловић је био пешадијски капетан I класе а командовао је другом четом другог батаљона Деветог пука Дунавске дивизије првог позива.

Велибор Великић је пао у Првим јуришима на ади Циганлији четвртог августа 1914. године. Био је командир чете у Осмом пешадијском пуку Дунавске дивизије првог позива.

За време рата био је командант батаљона у Шеснаестом пешадијском пуку Моравске дивизије првог позива. Нарочито се истакао у боју на Дреновој глави где је био јунак дана.

Као пешадијски мајор се истакао у Кумановској бици. Одликован је Златном медаљом за храброст, а потом је одликован Белим орлом са мачевима и Карађорђевом звездом са мачевима четвртог реда.

Како се располаже податком да је на Косанином граду на Церу био јунак дана, може се само претпоставити да је командовао артиљеријским пуком или дивизионом Моравске дивизије првог позива или Комбиноване дивизије.

Гардић је био артиљеријски потпуковник. У ратовима је више пута рањаван и имао је статус војног инвалида.

Зна се да је био један од најхрабријих официра и да је био одликован Карађорђевом звездом са мачевима четвртог реда и највишим руским орденом за храброст Светим Ћорђем.

Бивши бригадни ђенерал Властимир Николић је био командант Двадесетог пука у ратовима, а после рата је био командант Жандармеријске бригаде.